Константин Краснитски је апсолутни победник и добитник посебне награде публике на 1. Међународном пијанистичком такмичењу ЕПТА (European Piano Teachers Association) Светислав Станчић у Загребу 1999. године. На 3. Међународном пијанистичком такмичењу С. В. Рахмањинов у Москви 2002. године, освојио је 4. награду и звање лауреата. Добитник је награде посебног фонда председника Републике Белорусије, Александра Лукашенка, 2002. године.

Рођен у породици професионалних музичара, прве часове клавира добио је од мајке пијанисткиње Валентине Краснитскаје. Са 5 година примљен је у Средњу специјалну музичку школу за талентовану и надарену децу у класу професора Јевгенија Пукста. Након успешног завршетка школе, школовање наставља на Белоруској државној музичкој академији у класи професора Владимира Нехаенка. Велики утицај на младог Константина имало је његово познанство с руским пијанистом, професором московске, тросингенске и варшавске музичке академије, Виктором Мержановим, код којег се Константин усавршавао током седам година. 

На Белоруској државној академији Константин Краснитски стекао је назив „магистра уметности“ где од 1999. године наставља рад као педагог.

Убрзо је постао гостујући професор Уметничке академије Ањанг Универзитета у Кини, доцент Белоруске државне академије те ванредни професор Академије за уметност и културу Универзитета Ј. Ј. Штросмајер у Осијеку. Захваљујући његовом доласку у Осијек утемељене су студије клавира на Уметничкој академији, а његови ученици добитници су бројних награда на међународним такмичењима и фестивалима.

Краснитски се бави педагошким радом и активно концертира. Наступао је у Белорусији, Русији, Украјини, САД, Кини, Таџикистану, Немачкој, Аустрији, Турској, Италији, Норвешкој, Данској, Хрватској, Србији, БИХ, те с водећим оркестрима у Белорусији, као што су: Председнички оркестар Републике Белорусије, Симфонијски оркестар народног академског Великог позоришта, Опере и балета Републике Белорусије, Државни академски симфонијски оркестар Републике Белорусије, Државни камерни оркестар Републике Белорусије, Симфонијски оркестар града Гомела, Симфонијски оркестар града Молодечног, Симфонијски оркестар Белоруске државне музичке академије „Млада Белорусија“, као и са иностраним оркестрима: Московски симфонијски оркестар, Симфонијски оркестар Сент Кроа, Симфонијски оркестар Хрватске РТВ, Хрватски камерни оркестар, Вараждински камерни оркестар и други. Сарађивао је са истакнутим музичарима, као што су: Павле Дешпаљ, Владимир Зива, Берислав Шипуш, Јевгениј Ксавијерев, Генадиј Проваторов и други. Наступао је у Концертној дворани у Берлину, Великој (Плавој) „Рахмањиновској“ и Малој дворани Московског конзерваторијума, Дворани Краљица Елизабета у Лондону, Народном позоришту у Бечу, КД Ватрослав Лисински, Музеју Мимара и Хрватском музичком заводу у Загребу, Палати Републике у Минску, Камерној дворани Стенвеј у Копенхагену итд.

Наступао је на бројним фестивалима клавирске музике у белоруским градовима Минску, Бресту, Могиљеву и Гродном, на фестивалу Минско пролеће  – 1999, Минско пролеће – 2003, Уметност – деци и омладини, на концертима добитника првих награда с Белоруском државном филхармонијом, као и на водећим фестивалима у Хрватској: Пиано-Фортиссимо у Загребу, Вараждинске барокне вечери, Сењске концертне вечери, Дани Милка Келемена, Дубровачке летне игре, Мајски музички меморијал Јосип Штолцер Славенски, Осијечка музејска музичка среда, Ромбергорове музичке вечери, Летње вечери луњских маслиника и други.

Прпремијерно је извео дела хрватских композитора Давора Бобића, Јосипа Штолцера Славенског и Сање Дракулић, а када је извео Келеменов Танго на фестивалу Дани Милка Келемена, сам композитор је био толико одушевљен и задивљен, да је усред концерта замолио Краснитског да дело још једном изведе!

Снимао је за радио. Гостовао је у ТВ емисијама у Белорусији, Русији, САД-у, Хрватској и БИХ.

Члан је ЕПТА-е Хрватске и Хрватског друштва музичких уметника.