Маја Рајковић  је своје прво музичко образовање стекла у класи Радмиле Живковић и Мирославе-Лили Петровић. Дипломирала је на Академији уметности у Новом Саду у класи Константина Богиноа. Завршила је Школу за високо музичко усавршавње у Портогруару (Италија) код истог професора, где се усавршвавла у области клавира и камерне музике. Магистрирала је у класи Душана Трбојевића на Факултету музичке уметности у Београду, где је и запослена као редовни професор на катедри за клавир. Од 1998-2010. председник је Музичке омладине Београда, а од 2001. потпредседник MCNM (Mediterranean Collaboration of Musicians). Докторирала на теми Полифони начин музичког мишљења на Факултету музичке уметности у Београду.

 Први клавирски реситал одржала је у својој четрнаестој години, а током школовања освојила је низ значајних награда за клавир и камерну музику. Добитинк је треће награде на Интернационалном пијанистичком конкурсу Carlo Soliva у Италији 1984. године. Финалиста је конкурса Рахмањинов ’93. На 24. Међународном такмичењу Музичке омладине освојила је трећу награду жирија и специјалну награду публике. Добитник је Сребрне медаље Универзитета уметности за изузетно уметничко достигнуће на концертном подијуму, награде Извођач године за 2013. годину коју додељује ревија Музика Класика, Награде УМУС-а за најбоље музичко остварење у 2020. години, Награде Александар Павловић Удружења компотитора Србије 2021.       

Наступала је са оркестрима: New Jersey Capital Philharmonic Orchestra, Симфонијски оркестар Опере Астана, Београдска филхармонија, Симфонијски оркестар РТС-а, Гудачи Светог Ђорђа, гудачки оркестар Душан Сковран, Симфонијски оркестар РТЦГ… Учествовала је на фестивалима БЕМУС, Мокрањчеви дани, Међународна трибина композитора, Дани музике у Херцег Новом, Моћ клавира,  Сплитско љето, Подгоричко Љето, Херцег-фест, Меморијал Емил Хајек, Међународни фестивал камерне музике у Портогруару, Међународни фестивал жена музичара у Атини, Загребачко бијенале… Концертирала је као солиста и камерни музичар у многим градовима наше земље, али и у Италији, Немачкој, Енглеској, САД, Француској, Грчкој, Португалу, Хрватској, Мађарској, Албанији, Луксембургу, Казахстану…

”…Посебно сам био импресиониран њеним елегантним, веома култивисаним и рафинираним осећајем за стил И њеним “бел-кантом”. Она је уметник највише интелектуалности и духовности који при том поседује истинску људску топлину…” (Дафyд Лyелин, председник жирија на  24 .  Међународном   такмичењу   Музичке  омладине)

“… Највиши  музички  врхови … Маја Рајковић  прави  необичне  програме и свира  на  јединствен  начин … Ретке  компоненте  пијанизма  ова  уметница  развија  на  сасвим  особен  начин, представљајући  данас  једну  од  најуспешнијих  жена – уметница  у  нашој  средини…“ (Бранка  Радовић , Политика)

“…Рајковићева је солисткиња од крви и меса коју памтите, окретна, опскрбљена бојама, са лакоћом се поигравајући озбиљним количинама звука …“ ( Зорица Којић, Данас 2011)                                                                                                                                     

“…интерпретаторка јединственог начина предавања……сигурна, технички бриљантна, експресивно снажна, у правом значењу креативна интерпретаторка. Овим особинама можемо придодати и рафинираност, сензибилност, маштовитост…“ („Домаћа музичка сцена“ Радио Новог Сада, Марија Адамов, 2009)                               

“..Маја Рајковић је један од најраскошнијих талената које сам срео у својој каријери. Њени квалитети  су интелигенција, изузетан смисао за обликовање музичке фразе и тонских боја, изразита естрадност и комуникација са аудиторијумом, несвакидашња спонтаност и радост музицирања..“ (Душан Трбојевић,1994)                                                                

“… Маја Рајковић поседује харизму жене са мушком руком и мушким пијанизмом, прави необичне програме и свира на јединствен начин…  музика која  инспирише, дубоко прожима сваки нерв, узбудљива и страсна, непосустајуће енергије од почетка до краја…“ (Бранка  Радовић , Политика)

”…Свирање Маје Рајковић карактерише пијанистички нерв, темперамент и склоност ка драмско-лирским контрастима. Уметница је веома убедљива како у моћним градацијама, тако и у лирским партијама…” (Aлександар Васић, Политика)

“…Врхунац који је изазвао овациону провалу дворане била је предивна, блистава, филигранска игра клавирског звука…“ (Радио Загреб)

”…Остали смо задивљени пред правом експлозијом талента, снаге, изражајности…“ (Гордана Крајачић: Музички портрети)