Познати композитор и диригент, рођен је 1835. у Дворју код Крања, а умро 1914. у Лјубљани (Словенија). Од 1859 до 1862. био је хоровођа „Словеначког певачког друштва“ у Бечу. У то време компоновао је популарне словеначке хорове, међу којима и „Напреј застава славе“ која је касније коришћена као словеначка химна. Свој рад наставља као хоровођа „Српског црквеног певачког друштва“ у Панчеву и „Београдског певачког друштва„, компонујући за хорове на српску патриотску поезију. Поставши диригент Народног позоришта ствара музику за више од 80 позоришних комада („Ђидо“, „Сеоска лола“, „Потера“, „Врачара“, „Прибислав и Божана“, „Марко казује на коме је царство“ са завршним хором „Боже правде“ који се користи као српска национална химна) и неколико концертних увертира („Косово“, „Милан“, „Српкиња“, „Александар“). Један је од првих романтичара у словеначкој музици и, иако Словенац, један од најзначајнијих представника музике романтизма у Србији. Овде даје печат читавом једном раздобљу. Усавршава класичан српски „комад са певањем“, подиже инструменталну музику на виши уметнички ниво, ствара прву српску оперету („Врачара“ или „Баба Хрка“, праизведена 1882.) и удара темеље развоју српске опере.

Composer and conductor, was born in 1835 in Kranj (Slovenia), and died in 1914 in Ljubljana (Slovenia). From 1859-1862 he was a choirmaster of „Slovenian Singing Society“ in Vienna. At this time has composed a number of popular choir pieces, among them „Naprej zastava slave“ which was used as the Slovenian national anthem. Hi continues as a choirmaster of „Serbian Church Singing Society“ in Panchevo and „First Belgrade Singing Society„, where he composed various patriotic poems. After becoming a leading conductor in National Theatre, Jenko composed some of his most important works, like the music for more then 80 stage pieces, among them songs for the theater play „Marko names the Emperor“, with the final choir „God of Justice“ and it’s immense popularity with the audiences prompted her adoption as the Serbian national anthem), as well as various concert overtures, intended as an individual concert pieces. He was among the first and most distinguished romantic composers, both in Slovenia and Serbia. Jenko created musical colours and effects that influenced most later composers. He improved so-called „play with singing“, an original form in Serbian music, and creates the very first Serbian operetta („The Witches“ or „Baba Hrka“, in1882) which is a fundamental for developing Serbian opera.